Samo Velikim Dušama verujem .
Uistini retkim Dušama Svetlosti što su se povremeno nizvodile u svet privida uzimajući na se
čovečanski lik. Onim Velikim Dušama što nikada ne bejahu od sveta niti u svetu ikada utehu nalažahu

/Dragan  Simović/                      

                                          

Absence: watchword of her endless list of words for negative concepts. Or a keyword, a spell, opening doors to music and light? A little life that shines. Ah! to be sure and then not. All these animal names becoming immaterial, this heap of things that she collected, when losing all courage. As a monument to disappearance. A memorial of abandon. A discharge of reason.

(Sylvie Roberts)

She mirrors, she sees the world. Its shape is born of fire, its evanescence of clouds. Tales of Night's childhood paint her inside like an ancient cave. Breasts turn into flowers, smiles become stars. She now plays as-if. No longer recognizing. She laughs at the new universe born in a barbarian feast before her eyes.

 She just created Spring.

Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
znak je neosetljivosti.
Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

(Breht)

Prosečan intelektualac jeste mediokritet.
To je čovek osrednjeg obrazovanja i sužene svesti.Tašt, sujetan, nadobudan, ograničen, sumnjičav, podozriv, isključiv, i neosvešćen.Govorim o prosečnom intelektualcu koji se, najčešće, svrstava među tehničku inteligenciju, među fah-idiote.Samo vrhunski intelektualci nadilaze sva stečena knjiška i školska znanja, i uzrastaju u osvešćene, samosvesne, samosvojne i samobitne ličnosti.

Sve kulturne elite, u savremenom svetu, sačinjene su upravo od ovog soja ljudi – ljudi bez svoje poetike, bez svojega stava i mišljenja, bez vlastitog pogleda na svet.

Takvi do kraja života ostaju u zatočeništvu svojega ograničenog uma i svoje sužene svesti. Oni se nikada ne oslobađaju svojih misli, koje ih, na koncu, razboljevaju i vode putem smrti. Prosečan intelektualac nije stvaralac, nije stvaralačka ličnost, nije posvećenik; on je imitator, tehničar i zanatlija. S njim se nikada ne razgovara iz srca, već uvek iz glave, iz uma, iz taštine, iz sujete.

(Dragan Simović)

Yuichi Takemata

Zakoni fizičkog sveta identični su zakonima moralne i intelektualne sfere. Prostitutki bih preporučio  trening pomoću koga će moći da razume svetost sexa.Čednost je sastavni deo tog programa..Sporim ljudima je potrebno nekoliko meseci iskustva gužve u štalama za stoku..Poslovni ljudi, uvek u žurbi , trebalo bi da putuju u centralnu Aziju da nauče veštinu smirenosti.

Toliko o ravnoteži.

Psiha je poliglota...

strah pretvara u simptome, nadu-takodje.

.. o Dobru i Zlu

-O dobru u vama mogu govoriti, ali ne i o zlu. Jer, što je zlo nego dobro izmučeno vlastitom glađu i žeđu?

Odista, kad je dobro gladno, ono traži hrane čak i u mračnim pećinama; kad je žedno, pije i u mrtvajama.

Dobri ste kad ste jedno sa sobom.

Ali, kad niste jedno sa sobom, niste zli.

Jer, ni razdijeljena kuća nije pećina razbojnička; samo je razdijeljena kuća.

I brod bez krmila može plutati besciljno među opasnim liticama, a ne mora potonuti na dno.

Dobri ste kad težite da dadete od sebe.

Ipak, niste zli kad tražite dobit za sebe.

Jer, kad težite dobiti, samo ste korijen koji se probija u zemlju i siše na njezinim grudima.

Zacijelo, plod ne može reći korijenu: »Budi kao ja, zreo i pun, i uvijek daji od svojega obilja.«

Jer, plodu je davanje nužda, kao što je primanje nužda korijenu.

Dobri ste kad ste sasvim budni u svome govoru.

Ipak, niste zli kad spavate dok vam jezik klepeće bez svrhe.

Čak i mucav govor može ojačati slabašan jezik.

Dobri ste kad cilju svome idete pouzdano i čvrsta koraka.

Ni oni koji hramlju ne idu natraške.

Ipak, niste zli kad onamo idete hramljući.

Ali, vi koji ste jaki i brzi, gledajte da ne hramljete pred kljastima, misleći da tako valja.

Vi ste dobri na bezbroj načina, a1i niste zli kad niste dobri,

Samo ste tumarala i tromi.

Šteta što jeleni ne mogu poučiti brzini kornjače.

U vašoj čežnji za divovskim jastvom leži vaša dobrota: a to je čežnja u svima vama.

Ali,  u nekima je od vas ta čežnja bujica koja se moćno ruši u more, noseći tajne urvina i pjesme šuma.

A u drugima to je miran potok koji se gubi u zavojima, okukama i zastojima prije nego što stigne do žala.

Ali, neka onaj tko mnogo čezne ne kaže onome koji čezne malo: »Zašto si spor i čemu oklijevaš?«

Jer, istinski dobar ne pita golaća: »Gdje ti je odjeća?« ni beskućnika: »Gdje ti je dom?«

(Halil Džubran)