Psiha je poliglota...

strah pretvara u simptome, nadu-takodje.

.. o Dobru i Zlu

-O dobru u vama mogu govoriti, ali ne i o zlu. Jer, što je zlo nego dobro izmučeno vlastitom glađu i žeđu?

Odista, kad je dobro gladno, ono traži hrane čak i u mračnim pećinama; kad je žedno, pije i u mrtvajama.

Dobri ste kad ste jedno sa sobom.

Ali, kad niste jedno sa sobom, niste zli.

Jer, ni razdijeljena kuća nije pećina razbojnička; samo je razdijeljena kuća.

I brod bez krmila može plutati besciljno među opasnim liticama, a ne mora potonuti na dno.

Dobri ste kad težite da dadete od sebe.

Ipak, niste zli kad tražite dobit za sebe.

Jer, kad težite dobiti, samo ste korijen koji se probija u zemlju i siše na njezinim grudima.

Zacijelo, plod ne može reći korijenu: »Budi kao ja, zreo i pun, i uvijek daji od svojega obilja.«

Jer, plodu je davanje nužda, kao što je primanje nužda korijenu.

Dobri ste kad ste sasvim budni u svome govoru.

Ipak, niste zli kad spavate dok vam jezik klepeće bez svrhe.

Čak i mucav govor može ojačati slabašan jezik.

Dobri ste kad cilju svome idete pouzdano i čvrsta koraka.

Ni oni koji hramlju ne idu natraške.

Ipak, niste zli kad onamo idete hramljući.

Ali, vi koji ste jaki i brzi, gledajte da ne hramljete pred kljastima, misleći da tako valja.

Vi ste dobri na bezbroj načina, a1i niste zli kad niste dobri,

Samo ste tumarala i tromi.

Šteta što jeleni ne mogu poučiti brzini kornjače.

U vašoj čežnji za divovskim jastvom leži vaša dobrota: a to je čežnja u svima vama.

Ali,  u nekima je od vas ta čežnja bujica koja se moćno ruši u more, noseći tajne urvina i pjesme šuma.

A u drugima to je miran potok koji se gubi u zavojima, okukama i zastojima prije nego što stigne do žala.

Ali, neka onaj tko mnogo čezne ne kaže onome koji čezne malo: »Zašto si spor i čemu oklijevaš?«

Jer, istinski dobar ne pita golaća: »Gdje ti je odjeća?« ni beskućnika: »Gdje ti je dom?«

(Halil Džubran)

Gde su se na svetu dešavale veće ludosti  nego kod sažaljivih? I šta je svetu donelo više bola  od ludosti sažaljivih!

Tesko svim zaljubljenima koji se jos nisu vinuli  na visinu  sto je iznad njihovog sažaljenja.

I Bog ima svoj pakao- to je njegova ljubav prema ljudima!

(Nietzsche)

 Man is evil,

 I say aloud.

 Man is a flower

 that should be burnt,

 I say aloud.

 Man  is a bird full of mud,

 I say aloud.

 And death looks on with a casual eye

 and scratches his anus.

 Man with his small pink toes,

 with his miraculous fingers

 is not a temple  but an outhouse,

 I say aloud.

 Let man never again raise his teacup.

 Let man never again write a book.

 Let man never again put on his shoe.

 Let man never again raise his eyes,

 on a soft July night.

 Never. Never. Never. Never. Never.

 I say those things aloud.

 I beg the Lord not to hear.

/Unkonwn author/                    

A million zeros joined together do not, unfortunately, add up to one.



(K.G.Jung)

(Hamid Rashididan)

...Čovek je sazdan od mašte i u mašti. Mašta je to što mu se međutim uskraćuje od najranijih dana.

Ono što će mu biti dopušteno kao mašta,čini od njega potrebnu ličnost. I njegova mašta nije više njegova. Prava njegova mašta ostaje  skrivena u njemu. Samim tim i njegova prava ličnost. On ima programiranu misao , programiran jezik, programiran radijus kretanja. A kada te prate , u nameri da otkriju tvoju tajnu (ti tajne nemaš), kada te izazivaju da zbog toga  iskališ bes, ne preostaje ti ništa drugo nego da ih sažaljevaš. Ali  to je nedovoljno za njihovo  zadovoljenje. Svesni svega što su učinili da te ugroze, ne zto što si im smetao, veš jednostavno što je na tebe došao red , ili što su te izabrali onako,bez reda (jer  je sve u njima bez reda), nastavljajući da konstruišu sumnju, oni zapravo nastoje da opravdaju svoj prvobitni postupak kao ispravan. Ali ne samo to. Njima nedostaju područja rada, jer  su im ograničena. Oni ne smeju napadati prave prestupnike,sumnjati u sumnjive. A moraju imati sumnjive. To je razlog stradanja nevinih. Oni smišljaju najmračnije zaplete, u koje se  do te mere uživljavaju, da im se oni  ni jednog trenutka ne čine lažnim. Tako zarađuju svoj  hleb, i donose radost svojoj deci, koja i ne sanjaju da uživaju blagodeti života sazdanih od patnje nedužnih. Svoj zločin prenose oni na svoju decu da ga sa njima podele,jer ga ne mogu sami nositi. Ali ih ni to ne umiruje, jer su svesni da ostala deca rastu bez zločina. Tada se okome na razaranja porodica i u tome nalaze ličnu satisfakciju. Ipak su ogorčeni na nekoga, na nešto. Mozak je neoptreban da bi se sve više ulazilo u zločin. Ne treba im tvoje sažaljenje, već tvoj bes , kao potvrda da se tobom uspešno bave. Tvoju tajnu sa lakoćom konstruišu, neprestano je dograđujući. Ti ostaješ bez tajne, i bez svedoka.

(Radivoje Pešić;1991 Beograd)